Изложба "Женска етно прича" Светлане Толмачев
Светлана Толмачев рођена је у Новом Саду 1982. године, где је завршила школу и као несвршени психолог, живи и ради у свом родном граду. Члан је Удружење грађана “Српско историјско наслеђе” од 2016. године, где се “пелцовала” на колекционарство, на које су је подстакли познати антиквари са којима и сада сарађује. Предмет интересовања су јој стари етно предмети, нарочито везани за историју зженског стваралаштва у Србији кроз историју.
На овој изложби биће представљени само мали део предмета Светланине етнолошке збирке:
- Преслице из периода XIX века до средине XX века су део женског алата за предење влакана са којима су жене у прошлости проводиле велики део времена, и не само да су стварале, него су преслице користиле за љубавна и магијска деловања. На њима се види утканост и трајност времена настанка, и пуне су разних симбола - од предхришћанских (као нпр. Сунчев или Перунов знак) које вуку дубоке корене кроз нашу историју, до зооморфних, патриотских, религијских и других мотива, па све до модерније израде.
- Kуварице или дозиднице су најчешће стајале изнад шпорета вештих домаћица. Порукама које су везле на њих, везиље су упућивале укућанима, и гостима своје емоције или шаљиве поруке. Везови су садржали и патриотске као и религијске мотиве датог времена. Могу се разликовати вештине домаћица да везу на платну, које иду од уметничке надарености, до наивне једноставности.
- Пафте су декоративне металне копче за женски појас, које су хиљадама година уназад красиле струк жена на Балкану, које су припадале нижем или вишем сталежу. Изглед им се током векова није много мењао. Ово разноврсно културно етнографско благо део је женске народне ношње и велики је показатељ развоја примењене уметности од давних времена до краја 19. века. Пафте су пре свега естетски додатак дамској силуети, али између осталог, и слика статусног положаја и идентитета жене.
Светлана се нада да ће једног дана ови предмети бити сачувани од заборава и да ће постати део сталне поставке при неком музеју у нашој земљи.