У петак, 26. октобра у 19 часова у галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин одржаће се концерт српско-руских песама, у извођењу сопрана Марије Цвијић, тенора Бранислава Цвијића уз клавирску пратњу Страхиње Ђокића. Улаз је слободан.
У организацији Културног центра општине Темерин, СУБНОР-а општине Темерин и Друштва српско-руског пријатељства, у уторак 23. октобра одржаће се програм посвећен 74. годишњици ослобођења општине Темерин.
Програм:
11 часова – полагање венаца на споменик палим борцима и жртвама НОР-а
11.30 часова – свечана академија у галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин
Пројекције филмова у Културном центру "Лукијан Мушицки" Темерин 20. октобра 2018. године:
- КОНДОРИТО 3Д у 16.00 часова
- ЗЛОГОЊЕ 2Д у 18.00 часова,
- ВЕНОМ 3Д у 20.00 часова
Карте по цени од 250 динара могу се купити радним данима од 8 до 15 часова у просторијама Културног центра "Лукијан Мушицки" Темерин, као и пред сам почетак пројекције на благајни.
Трибина историчара Милована Балабана “Сва блага Јована Дучића”, одржаће се у у четвртак 11.10.2018., у Културном Центру “Лукијан Мушицки“ Темерин са почетком у 19 часова
Гост трибине биће Јелена Марићевић, дoктор филолошких наука-србиста, асистент на Филозофком факултету у Новом Саду
На трибини ће бити речи о животном путу песника, дипломате и мислиоца Јована Дучића. Рођен у кршној Херцеговини овај модерни “Проповедник”, пролазећи пут космополите и светског човека, опчињеног сјајем видљивог света, у зрелој фази, а поготово у позно доба живота, почиње повратак свом страдалном народу и Богу. Дучић тако руши међе између себе и свог народа, између себе и Бога, завршавајући дуги период живота у ком је био очаран лепотом појавног света.
После дугог дипломатског службовања у више земаља Дучић се 1941. године обрео у Америци, у коју је доспео преко Португалије отишавши из Мадрида када је Шпанија признала НДХ. На трибини ће бити можда највише акцентован његов боравак у градићу Гери, надомак Чикага, где Дучић пише своја последња прозна дела и збирку песама “Лирика”, потпуно се поистовећујући са својим народом, истовремено изричићи недвосмислен суд тадашњој српској, пројугословенској, интелектуалној и политичкој елити.
Иако је Дучић био дипломата, мислилац, а може се рећи пред крај живота постао и филозоф, ипак је овај великан пре свега био песник. Његов израз, којим објашњава историјске догађаје и страдања сопственог народа, као и његов религиозни опит, најснажније је изражен у песмама. Отуд ће гост трибине бити Јелена Марићевић, дoктор филолошких наука-србиста, асистент на Филолошком факултету у Новом Саду, која ће говорити о књижевном делу Јована Дучића и рецитовати његове песме.
У галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин, у среду 10.10. у 18 часова отвара се изложба Јеврејске општине Нови Сад под називом „Синагоге у Војводини којих више нема. О историји Јевреја на подручју Војводине и синагогама говориће аутори изложбе: Едита Јанков и Горан Леви.
У Војводини данас постоје само 3 синагоге. По једна у Суботици, Новом Саду и Земуну. Тема ове изложбе су синагоге које су некада постојале у нашим градовима и местима. Срушене су током II светског рата или након рата. Те грађевине су вредна историјска, културна и архитектонска заоставштина која је заувек избрисана са ових простора. У Војводини је постојало 76 синагога, а данас на њиховом месту стоје неке друге грађевине са другим наменама. Идеја ове изложбе је да се сликом и речју прикажу синагоге које су збрисане са лица земље а у циљу да их унесемо у културу памћења односно да их не заборавимо.
Јеврејске заједнице су у Војводини према својим могућностима и потребама годинама изграђивале синагоге, центре у којима су се Јевреји окупљали да одржавају богослужење, празнују своје празнике, уче децу као и да оплакују своје мртве.
Синагоге су грађене, веће или мање, у складу са материјалним могућностима и потребама чланова заједнице. Сачуване су фотографије и цртежи тих некадашњих синагога које су послужиле и аутору акварела, архитекти и сликару Ђорђу Девићу.
У Војводини су синагоге највише грађене после 1867. године када религије и народности у Аустроугарској монархији добијају равноправност и тада су изграђене најлепше и највеће синагоге. Управо те грађевине - синагоге грађене су и опремане уз велике напоре и одрицања верника.
Међутим, судбина тих синагога, нажалост, била је сурова. ИИ светски рат је нанео велике трагедије услед чега су ишчезле читаве генерације Јевреја. Окупатор је заједно са домаћим издајницима бездушно уништавао и пљачкао зграде синагога у Банату и Срему. Оне синагоге које су остале непорушене после Другог светског рата, а таквих је било у Бачкој, страдале су под новим режимом који је дозволио да се те лепе зграде, бисери архитектуре, неодговорно и непромишљено поруше и тако избришу последњи трагови културне и материјалне баштине једне популације у Војводини. Жеља нам је да се то наслеђе сачува и представи у свим градовима и местима у којима су биле синагоге а сада их више нема.
Одузели су им грађанска права, одузели су им имовину, одузели су им право на живот, и на крају порушили споменице минулог времена, молитвене храмове, место где су се молили, учили младе вери у живот, склапали бракове, опраштали се од најмилијих - срушили синагоге.
Ова изложба и каталог апелује на сваког појединца и посетиоца изложбе да попуни и прошири сећања на све који су нестали у Холокаусту и на све синагоге којих више нема.
У организацији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин у периоду од 01. до 04. 10. 2018. одржаће се Дечија недеља.
Први дан, 01.10. Дечији концерт „Деца за децу“ музичке школе „Music Harmony”
Други дан, 02.10. Пројекција цртаног филма „Мали шеф“
Трећи дан, 03.10. Трибина „За одрастање без насиља“
Четврти дан, 04.10. Представа „Плави зец слави рођендан“
