Приказивање филмова у новембру у КЦ "Лукијан Мушицки" Темерин

Пројекције филмова у Културном центру "Лукијан Мушицки" Темерин, 3. и 4. новембра 2018. године:


03.11. - ЈУЖНИ ВЕТАР 2Д у 18.00 и 20.30 часова
04.11. - ЈУЖНИ ВЕТАР 2Д у 18.00 и 20.30 часова

Карте по цени од 250 динара могу се купити радним данима од 8 до 15 часова у просторијама Културног центра "Лукијан Мушицки" Темерин, као и пред сам почетак пројекције на благајни.

Изложба акварела Александра Богдановића

Културни центар „Лукијан Мушицки“ Темерин Вас позива да присуствујете отварању изложбе Александра Саше Богдановића „Акварели“ која ће се одржати у петак 2. новембра 2018. године са почетком у 18.00 часова. Уметник ће излагати слике великих формата у техници енглеског акварела. Тематика изложбе односи се на појам куће и амбијента живљења који као мотиви сведоче о људима, времену и судбинама. Изложбу ће отворити Димитрије Коларевић, председник Уметничког савета Културног центра „Лукијан Мушицки“.


Биографија
Александар Саша Богдановић рођен је 7.7.1947. године у Вршцу. Вишу педагошку школу – ликовни одсек у Београду завршио је 1968. године у класи проф. Анте Аврамовића. Од 1968. године ради као графички дизајнер у Горњем Милановцу у фирми „Типопластика“, затим у Бањoj Луци у „Инцелу“, у Вршцу у фирмама „Банат“ и „Уча“. У УЛУВ је примљен 1996. године и од тада редовно излаже.

Учесник је многобројних колонија у земљи и иностранству: Италија, Мађарска, Бугарска. Оснивач колоније „Трагом Паје Јовановића“ у Вршцу. Радови му се налазе у многим приватним збиркама у Канади, САД, Холандији, Италији, Румунији, Немачкој, као и у музејима у земљи и иностранству: Музеју акварела у Бугарској у Трговишту, Градском музеју Вршац, Музеју Војводине у Новом Саду, Музеју у Будимпешти.

 

Концерт српско-руских песама у галерији КЦ "Лукијан Мушицки" Темерин

У петак, 26. октобра у 19 часова у галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин одржаће се концерт српско-руских песама, у извођењу сопрана Марије Цвијић, тенора Бранислава Цвијића уз клавирску пратњу Страхиње Ђокића. Улаз је слободан.

74. годишњица ослобођења општине Темерин

У организацији Културног центра општине Темерин, СУБНОР-а општине Темерин и Друштва српско-руског пријатељства, у уторак 23. октобра одржаће се програм посвећен 74. годишњици ослобођења општине Темерин.

Програм:

11 часова – полагање венаца на споменик палим борцима и жртвама НОР-а
11.30 часова – свечана академија у галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин

Приказивање филмова у октобру у КЦ "Лукијан Мушицки" Темерин

Пројекције филмова у Културном центру "Лукијан Мушицки" Темерин 20. октобра 2018. године:

- КОНДОРИТО 3Д у 16.00 часова
- ЗЛОГОЊЕ 2Д у 18.00 часова,
- ВЕНОМ 3Д у 20.00 часова

Карте по цени од 250 динара могу се купити радним данима од 8 до 15 часова у просторијама Културног центра "Лукијан Мушицки" Темерин, као и пред сам почетак пројекције на благајни.

Сва блага Јована Дучића

Трибина историчара Милована Балабана “Сва блага Јована Дучића”, одржаће се у у четвртак 11.10.2018., у Културном Центру “Лукијан Мушицки“ Темерин са почетком у 19 часова

Гост трибине биће Јелена Марићевић, дoктор филолошких наука-србиста, асистент на Филозофком факултету у Новом Саду

На трибини ће бити речи о животном путу песника, дипломате и мислиоца Јована Дучића. Рођен у кршној Херцеговини овај модерни “Проповедник”, пролазећи пут космополите и светског човека, опчињеног сјајем видљивог света, у зрелој фази, а поготово у позно доба живота, почиње повратак свом страдалном народу и Богу. Дучић тако руши међе између себе и свог народа, између себе и Бога, завршавајући дуги период живота у ком је био очаран лепотом појавног света.

После дугог дипломатског службовања у више земаља Дучић се 1941. године обрео у Америци, у коју је доспео преко Португалије отишавши из Мадрида када је Шпанија признала НДХ. На трибини ће бити можда највише акцентован његов боравак у градићу Гери, надомак Чикага, где Дучић пише своја последња прозна дела и збирку песама “Лирика”, потпуно се поистовећујући са својим народом, истовремено изричићи недвосмислен суд тадашњој српској, пројугословенској, интелектуалној и политичкој елити.

Иако је Дучић био дипломата, мислилац, а може се рећи пред крај живота постао и филозоф, ипак је овај великан пре свега био песник. Његов израз, којим објашњава историјске догађаје и страдања сопственог народа, као и његов религиозни опит, најснажније је изражен у песмама. Отуд ће гост трибине бити Јелена Марићевић, дoктор филолошких наука-србиста, асистент на Филолошком факултету у Новом Саду, која ће говорити о књижевном делу Јована Дучића и рецитовати његове песме.