Sinagoge u Vojvodini kojih više nema
U galeriji Кulturnog centra „Lukijan Mušicki“ Temerin, u sredu 10.10. u 18 časova otvara se izložba Jevrejske opštine Novi Sad pod nazivom „Sinagoge u Vojvodini kojih više nema. O istoriji Jevreja na području Vojvodine i sinagogama govoriće autori izložbe: Edita Jankov i Goran Levi.
U Vojvodini danas postoje samo 3 sinagoge. Po jedna u Subotici, Novom Sadu i Zemunu. Tema ove izložbe su sinagoge koje su nekada postojale u našim gradovima i mestima. Srušene su tokom II svetskog rata ili nakon rata. Te građevine su vredna istorijska, kulturna i arhitektonska zaostavština koja je zauvek izbrisana sa ovih prostora. U Vojvodini je postojalo 76 sinagoga, a danas na njihovom mestu stoje neke druge građevine sa drugim namenama. Ideja ove izložbe je da se slikom i rečju prikažu sinagoge koje su zbrisane sa lica zemlje a u cilju da ih unesemo u kulturu pamćenja odnosno da ih ne zaboravimo.
Jevrejske zajednice su u Vojvodini prema svojim mogućnostima i potrebama godinama izgrađivale sinagoge, centre u kojima su se Jevreji okupljali da održavaju bogosluženje, praznuju svoje praznike, uče decu kao i da oplakuju svoje mrtve.
Sinagoge su građene, veće ili manje, u skladu sa materijalnim mogućnostima i potrebama članova zajednice. Sačuvane su fotografije i crteži tih nekadašnjih sinagoga koje su poslužile i autoru akvarela, arhitekti i slikaru Đorđu Deviću.
U Vojvodini su sinagoge najviše građene posle 1867. godine kada religije i narodnosti u Austrougarskoj monarhiji dobijaju ravnopravnost i tada su izgrađene najlepše i najveće sinagoge. Upravo te građevine - sinagoge građene su i opremane uz velike napore i odricanja vernika.
Međutim, sudbina tih sinagoga, nažalost, bila je surova. II svetski rat je naneo velike tragedije usled čega su iščezle čitave generacije Jevreja. Okupator je zajedno sa domaćim izdajnicima bezdušno uništavao i pljačkao zgrade sinagoga u Banatu i Sremu. One sinagoge koje su ostale neporušene posle Drugog svetskog rata, a takvih je bilo u Bačkoj, stradale su pod novim režimom koji je dozvolio da se te lepe zgrade, biseri arhitekture, neodgovorno i nepromišljeno poruše i tako izbrišu poslednji tragovi kulturne i materijalne baštine jedne populacije u Vojvodini. Želja nam je da se to nasleđe sačuva i predstavi u svim gradovima i mestima u kojima su bile sinagoge a sada ih više nema.
Oduzeli su im građanska prava, oduzeli su im imovinu, oduzeli su im pravo na život, i na kraju porušili spomenice minulog vremena, molitvene hramove, mesto gde su se molili, učili mlade veri u život, sklapali brakove, opraštali se od najmilijih - srušili sinagoge.
Ova izložba i katalog apeluje na svakog pojedinca i posetioca izložbe da popuni i proširi sećanja na sve koji su nestali u Holokaustu i na sve sinagoge kojih više nema.
