U pozorisnoj sali KC “Lukijan Musicki” Temerin u ponedeljak, 24. aprila u 10 i 12 casova odigrace se predstava “Eko zakletva”, po tekstu Vanje Sevic i reditelja Slobodana Stankovica. Predstava je namenjena ucenicima od III do VI razreda. Ovom prilikom pozivamo Vas da prisustvujete predstavi. Cena ulaznice je 200 din.
SINOPSIS:
Svakog 29. februara, četiri godišnja doba obnavljaju svoje ekološke pasoše i odlaze na put gde god žele. Međutim, ove godine se javlja veliki problem – Kraljica Priroda, jedina odgovorna za sve što nas okružuje, boluje od zagađenja. Kako bi joj pomogli da se oporavi, četiri godišnja doba dobijaju zadatak da svako dete na svetu nauče zaboravljenoj ekološkoj zakletvi iz 1914. godine. Međutim, nije svim godišnjim dobima podjednako stalo do prirode. Onima koji žele da otputuju bez posledica usprotiviće se dečak i devojčica, koji uporno traže način da srede svoj voljeni, ali odavno uništeni park. Da li će deca uspeti da nauče ekološku zakletvu i da li će park biti spasen, pitanja su na koja će Kraljica Prirode i godišnja doba dati odgovor u modernoj ekološkoj bajci „Eko zakletva“.
Reditelj: Slobodan Stanković Tekst: Vanja Šević Produkcija: Julija Lola Stanković
Promocija knjige Svetozara Radišića "10 kodova duše" biće upriličena u petak 21. aprila od 19 časova u galeriji КC "Lukijan Mušicki" Temerin. Tom prilikom održaće se i predavanje na temu "Ljudi su programirana bića". Ulaz je slobodan.
U petak 7. aprila u 18 časova u galeriji Кulturnog centra "Lukijan Mušicki" Temerin otvoriće se izložba akvarela "Jutro", umetnice Gordane Zaklan iz Novog Sada.
Rođena 1965. godine u Novom Sadu. Završila školu akvarela pri Muzeju Vojvodine, pod rukovodstvom profesora Branislava Markovića. Dobitnica je Prve nagrade za akvarel na Međunarodnom konkursu minijature „Mini kastra“ u Sloveniji 2018, Velike nagrade „VOVA Mini-art“ Balaton salona u Mađarskoj 2018. Uvrštena je u izbor „Međunarodne knjige o akvarelu“ za 2015. godinu u izdanju Amazona. Član i jedan od osnivača Društva akvarelista „VIR“ iz Novog Sada sa kojima aktivno izlaže. Učestvuje na brojnim likovnim kolonijama kod nas i u svetu. Živi i radi u Novom Sadu.
Nenad Ignjatov je detinjstvo proveo u Gospođincima gde je sa četiri godine počeo da crta. Ljubav prema slikarstvu razvio je zahvaljujući slikaru Dobrosavu Uliću, koji ga je podučavao do petnaeste godine, kada počinje da radi ulja na platnu. Ubrzo postaje član mnogobrojnih likovnih kolonija. Nakon završene srednje ekonomske škole upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na odseku za slikarstvo, u klasi prof. Vlade Rančića. Tokom osnovnih studija u slikarstvu se bavi eksperimentisanjem i istraživanjem u materijalima što postaje njegova preokupacija i na master studijama gde upotrebljava slikarske i neslikarske tehnike pri stvaranju dela. Odbranio je master rad na temu “Blizina jednakog” sa ocenom deset. Izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Trenutno je zaposlen kao nastavnik likovnog u Srednjoj školi “Lukijan Mušicki“ u Temerinu i u Osnovnoj školi „Marija Trandafil“ u Veterniku. Dobitnik je godišnje nagrade Akademije umetnosti za najuspeliji rad u disciplini slikanje, stipendije Кultur Кontakt fondacije za boravak na tronedeljnoj letnjoj akademiji u Salcburgu, 2008. godine i nagrade u Noći muzeja u Novom Sadu za najuspeliji studentski rad 2010. godine.
U galeriji КC "Lukijan Mušicki" Temerin, 3. marta od 18 časova biće otvorena izložba radova "Ekspresija" autorke Ljupke Erg iz Rumenke.
Biografija
Ljupka Erg rođena je 10 maja 1978. godine u Novom Sadu. Diplomirala je grafički dizajn u klasi profesora Branislava Dobanovačkog 2003. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član je SULUV-a od 2017. Bavi se slikarstvom i muralom, zaposlena je kao profesor likovne kulture u OŠ ”Sveti Sava” u Rumenci. Izlagala je na grupnim izložbama u Novom Sadu, Gornjem Milanovcu, Majdanpeku, Beogradu, Кisaču, Bačkom Petrovcu, Nišu i Staroj Pazovi. Do sada je priredila četiri samostalne izložbe, dve u Novom Sadu, jednu u Rumi i Кisaču. Nagrada Srebrni ex Tempore – na likovnom događaju povodom dodeljenja titule Evropska prestonica kulture Gradu Novom Sadu za 2021/22 godinu. DARUM. Njani radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Italiji, Кanadi i Australiji.
Svetlana Tolmačev rođena je u Novom Sadu 1982. godine, gde je završila školu i kao nesvršeni psiholog, živi i radi u svom rodnom gradu. Član je Udruženje građana “Srpsko istorijsko nasleđe” od 2016. godine, gde se “pelcovala” na kolekcionarstvo, na koje su je podstakli poznati antikvari sa kojima i sada sarađuje. Predmet interesovanja su joj stari etno predmeti, naročito vezani za istoriju zženskog stvaralaštva u Srbiji kroz istoriju.
Na ovoj izložbi biće predstavljeni samo mali deo predmeta Svetlanine etnološke zbirke:
- Preslice iz perioda XIX veka do sredine XX veka su deo ženskog alata za predenje vlakana sa kojima su žene u prošlosti provodile veliki deo vremena, i ne samo da su stvarale, nego su preslice koristile za ljubavna i magijska delovanja. Na njima se vidi utkanost i trajnost vremena nastanka, i pune su raznih simbola - od predhrišćanskih (kao npr. Sunčev ili Perunov znak) koje vuku duboke korene kroz našu istoriju, do zoomorfnih, patriotskih, religijskih i drugih motiva, pa sve do modernije izrade.
- Kuvarice ili dozidnice su najčešće stajale iznad šporeta veštih domaćica. Porukama koje su vezle na njih, vezilje su upućivale ukućanima, i gostima svoje emocije ili šaljive poruke. Vezovi su sadržali i patriotske kao i religijske motive datog vremena. Mogu se razlikovati veštine domaćica da vezu na platnu, koje idu od umetničke nadarenosti, do naivne jednostavnosti.
- Pafte su dekorativne metalne kopče za ženski pojas, koje su hiljadama godina unazad krasile struk žena na Balkanu, koje su pripadale nižem ili višem staležu. Izgled im se tokom vekova nije mnogo menjao. Ovo raznovrsno kulturno etnografsko blago deo je ženske narodne nošnje i veliki je pokazatelj razvoja primenjene umetnosti od davnih vremena do kraja 19. veka. Pafte su pre svega estetski dodatak damskoj silueti, ali između ostalog, i slika statusnog položaja i identiteta žene.
Svetlana se nada da će jednog dana ovi predmeti biti sačuvani od zaborava i da će postati deo stalne postavke pri nekom muzeju u našoj zemlji.